I BiH ima sličan problem: Jermeni u pokrajini Nagorno-Karabah traže "pravo na samoopredjeljenje"

Rat u Azerbejdžanu

I BiH ima sličan problem: Jermeni u pokrajini Nagorno-Karabah traže "pravo na samoopredjeljenje"

03.10.2020 - 07:59
Svijet

Rješenje konflikta oko Nagorno-Karabaha nezamislimo je bez Moskve, kaže u intervjuu za DW ekspert za Kavkaz Štefan Majster. Dok Turska doliva ulje na vatru, ključ za rješenje je u rukama Moskve.

DW: Od ove nedjelje, nakon što je decenijama tinjao, sukob oko Nagorno-Karabaha prerastao je u teške borbe između jermenske i azerbejdžanske vojske? Jeste li iznenađeni?

Štefan Majster: Malo sam iznenađen intenzitetom eskalacije, ali ne i činjenicom da je situacija eskalirala. Vojni sukob se priprema već nedeljama, a retorika je zaoštrena posebno na azerbejdžanskoj strani. Prethodnih nedjelja izvršen je neki vid mobilizacije i priprema za novi rat, a na kraju su došli oštri tonovi i sa jermenske strane. Bilo je jasno da će se u dogledno vrijeme nešto dogoditi.

Ujedinjene nacije Nagrono-Karabah 1993. priznaju kao dio Azerbejdžana. Turska sebe vidi kao zaštitnicu Azerbejdžana i obećala je vojnu podršku. Da li je Ankara na „pravoj" strani?

Shodno međunarodnom pravu naravno da je Azerbejdžan u pravu. Nagorno-Karabah i sedam drugih teritorija, koje su anektirali Jermeni, su državne teritorije Azerbejdžana. Jermenija s druge strane insistira na pravu na samoopredjeljenje naroda i ukazuje na to da je Nagorno-Karabah većinski naseljen Jermenima. Azerbejdžanska vlada je u međuvremenu naročito frustrirana, s obzirom da se pregovorima posljednjih godina, s njihove tačke gledišta, nije postiglo ništa. U tom smislu Turska je zaista na „pravoj strani", jer podržava principe međunarodnog prava. Ali, ono što sada prije svega vidim jeste to da Ankara svojom retorikom i isporukom oružja Bakuu više doliva ulje na vatru nego što doprinosi mirnom rješenju.

Rusija je odlučujući igrač. Moskva sebe vidi u ulozi „poštenog posrednika" i smatra se neutralnom. Ali, neutralnost ide toliko daleko da Moskva, na primjer, isporučuje oružje objema stranama. S druge strane Rusija ima vojnu bazu u Jermeniji i samim tim je sila zaštitnica te zemlje. Stoga se situacija neće smiriti i postići prekid vatre bez saglasnosti Moskve. Ali, i Turska se u ovom momentu veoma snažno pozicionira i biće vrlo interesantno kako će Moskva na to da reaguje.

Šta Vi mislite?

U zvaničnim izjavama iz Moskve se kaže da Ankara treba da se suzdrži i ne doliva ulje na vatru. A da bi naglasili to što su izjavili, već je, između ostalog, bilo i razgovora sa predsjednikom Redžepom Tajipom Erdoganom. Ne mogu da zamislim da Turska želi da uđe u otvoreni sukob s Rusijom. Drugim riječima: Turska će u jednom trenutku da popusti a Rusija će na kraju ponovo da pokuša da izdejstvuje prekid vatre između zaraćenih strana. S obzirom da su emocije dostigle tačku ključanja i u Jermeniji i Azerbejdžanu to neće biti lak poduhvat.

Pokušaji Evropske unije (EU), Jermenije i Azerbejdžana da poguraju mirovno rješenje, koncentrisani su od 1990-ih godina na rad „Grupe iz Minska". To je udruženje 13 država pod patronatom Organizacije za evropsku bezbjednost i saradnju (OEBS). Koje još mogućnosti imaju Evropljani u ovom konfliktu?

S jedne strane, Francuska predstavlja Evropljane u ovom formatu. S druge strane, njemačka kancelarka Angela Merkel je već telefonirala i sa jermenskim premijerom Nikolom Pašinjanom i sa azerbejdžanskim predsjednikom Ilhamom Alijevim. Dakle, postoji ako ništa pokušaj EU da se komunicira na diplomatskom nivou. Ali, EU u tom regionu ne igra ključnu ulogu i samim tim ima malo sredstava pritiska. U Bakuu više jednostavno ne vjeruju da će format iz Minska dovesti do bilo kakvog napretka.

Postoji li na evropskoj strani jasna linija, na kojoj strani stoji?

Retorički EU je na strani Bakua, ne priznaje Nagorno-Karabah i pledira za integritet države Azerbejdžan. Istovremeno se konstantno diskutuje o pravu na samoopredjeljenje naroda i time pokušava prikazati kao neutralan akter, koji želi da posreduje između dvije strane. Međutim, pitam se koliko je Evropljanima uopšte bitan ovaj konflikt i zar nisu posljednjih godina bili zadovoljni statusom kvo. Evropska unija je u ovom sukobu koji ima ogromnan konfliktni potencijal, bila suzdržana. Isto je i sa Sjedinjenim Američkim Državama, koje zajedno sa Rusijom i Francuskom predsjedavaju „Grupom iz Minska". To je dalo prostora Turskoj da uleti u ovaj vakuum. No, na kraju se ovaj konflikt i njegovo rješavanje prepustio manje-više Rusiji.

Izvor: 
BNN.BA/DW